Glava IV

 

BORBENI RAD U CENTRU VOJIN

 

1.- BORBENI RAD U CENTRU VOJIN PRIMENOM KLASIČNOG NAČINA RADA

 

87.- Organizacijska struktura borbenog sastava CVOJIN i organizacija borbenog rada u njemu proističe iz namene, zadataka i opremljenosti CVOJIN. Pod borbenim radom klasičnim načinom podrazumeva se rad u CVOJIN bez primene automatizovanih sistema u procesu obrade radarskih informacija, komandovanja i upravljanja jedinicama VOJIN. S obzirom na složenost borbenih dejstava, osetljivost automatizovanih sistema i sistema prenosa podataka svaki centar, bez obzira na stepen automatizacije, mora biti sposoban da u svakom momentu organizuje borbeni rad klasičnim načinom. Klasični način rada predstavlja najpouzdaniji način rada ali sa smanjenim mogućnostima i efikasnošću u odnosu na automatizovani način rada .

88.- Obrada radarskih informacija u CVOJIN obuhvata radnje koje se provode nad radarskom informacijom radi formiranja slike situacije u vazduhu, koja se po prostoru, vremenu, identitetu i broju formacija podudara sa stvarnom (tekućom) situacijom u vazduhu i omogućava efikasno komandovanje i upotrebu jedinica PVO.

Obrada radarske informacije može biti primarna / sekundarna i tercijalna .

89.- Primarna obrada radarske informacije sastoji se od:

- izdavanja korisnog signala iz šuma - detekcija signala, prikazivanje detektovanih signala na panoramskom pokazivaču osmatračkog radara u vidu primarnog odraza;

- odredjivanje koordinata otkrivene letelice.

90.- Sekundarna obrada radarske informacije sastoji se od:

- odredjivanja parametara kretanja smera, brzine / visine otkrivene letelice koji se odredjuju po podacima dobijenim za nekoliko ciklusa osmatranja;

- formiranja traga kretanja formacije;

- identifikacije letelice i davanja oznake pripadnosti, i

- predaje podataka na talasu obaveštavanja.

Primarna i sekundarna obrada, osim identifikacije, vrši se na izvoru radarske informacije.

Ukoliko postoji elektronska identifikacija ona se vrši na izvoru radarske informacije, gde se nalazi elektronski identifikator. Ukoliko ne postoji elektronska identifikacija, nosilac identifikacije je CVOJIN.

91.- Tercijarna obrada radarske informacije vrši se na bazi radarske informacije dobijene od više radarskih izvora (četa i vodova), radi formiranja jednoznačne slike situacije u vazduhu i utvrdjivanja tačnog broja letelica u vazdušnom prostoru centra VOJIN. Za izvršenje to zadatka neophodno je:

- primiti  i izložiti sve podatke o letelicama dobijene od radarskih stanica;

- privezati dobijene podatke na odgovarajuće putanje (praćenje tragova). Ovaj proces pri klasičnom načinu rada je veoma složen, posebno kada se jedna te ista letelica prati sa dva i više radara. U tom slučaju neopnodno je prvenstveno ustanoviti da se jedna formacija prati sa više izvora, zatim odrediti koji izvor najbolje prati dotičnu formaciju i njemu dati prioritet u praćenju, dok podatke ostalih izvora ne izlagati da se ne bi stvorila lažna slika situacije na VSP;

- dodeliti sistemske brojeve letelicama i po potrebi grupisati formacije;

- identifikovati letelice u sektoru (zoni) CVOJIN;

- predati podatke korisnicima.

Za tercijarnu obradu  koriste se svi podaci o letelici dobijeni od izvora radarske informacije i drugih izvora, i to: koordinate, parametri kretanja, vreme lokacije, identitet, broj letelica, koji radarski izvor prati letelicu, kao i drugi podaci dobijeni od drugih izvora.

Tercijarna obrada radarske informacije vrši se isključivo u CVOJIN.

Nosioci obrade radarske informacije u CVOJIN su: grupa za obradu i grupa za izlaganje.

92.- Crtač tragova prima, izlaže radarske informacije i privezuje dobijene podatke na odgovarajuće putanje.

Obrada radarske informacije u CVOJIN počinje onog momenta kada crtač tragova izloži prvi podatak o pojavi formacije na VSP.

Podatke o letelicama crtač tragova prima od operatora praćenja.

Podatke o lokaciji formacije u vazduhu crtač prima po kodu VOJIN ili u polarnim koordinatama (azimut, daljina, visina). Prijem podataka u jednom i drugom slučaju vrši se po strogo utvrdjenom redosledu, odnosno depeši.

Sadržaj depeše za  novootkrivenu formaciju u polarnim koordinatama glasi: "za l. novu - 080 - 120 - lC - 30 u 30",   što znači  za prvu novu, azimut 80°, daljina 120 km, jedan civilni vazduhoplov, visina 3000 m, otkriven u 30. minuti tekućeg sata".

Po kodu VOJIN depeša glasi: "za 1. novu - PT 130 - 1C - 30 - 800 - u 52-KO", što znači za prvu novu, pozicija po kodu-PT 130, jedan civilni vazduhoplov, visina 3000 m, brzina 800 km/h, otkriven u 52. minuti, prati Kopar", a izgovara se "PIROT TETOVO, STO TRIDEST CETINJE, trideset, osamstotina, pedeset druga, Kopar".

Po definitivno izvršenoj numeraciji formacije u CVOJIN umesto broja l. (prva) stajaće sistemski broj te formacije i gubi znak "nova".

Podatke, koje predaje operator praćenja, crtač traga ucrtava VSP tako da početnu poziciju označava kružićem prečnika 2-2,5 cm. Pored početne pozicije upisuje vreme, tekući čas i minut otkrivanja formacije. Po dobijanju sledeće pozicije te formacije, crtač spaja te dve pozicije i odredjuje putanju kretanja cilja.

Ostali podaci o cilju (visina, brzina, pripadnost, broj formacije, veličina grupe) ispisuju se u vidu razlomka pored početne pozicije, na sledeći način: broj formacije, veličina grupe, pripadnost,

 

Visina                                                      30           17  30  31  32  33

----------------   (na primer: 210 MGY   -------------   ---------------------------)  

brzina, izvor                                        150 KO        

 

 

Radi preglednosti, pri izlaganju većeg broja tragova, tragovi skraćuju i ostavlja se onoliko pozicija koliko je potrebno da se obezbedi preglednost na VSP.

Pri prekidu praćenja traga vrh polustrelice kod poslednjeg podatka obeležava se crticom upravno na smer kretanja.

Ponovni početak praćenja obeležava se kao i završetak, a nepraćeni deo trajektorije obeležava se točkama.

 

14   15   16   17   18   ………  24   25   26   27   28   29……..

---------------------------              -----------------------------------

 

Ukoliko operator praćenja nema podataka za predaju u CVOJIN on se na talasu javljanja svaka 3 minuta javlja odredjenim signalima, na primer 888.

Brisanje traga sa VSP naredjuje oficir za obradu podataka. Jedan crtač traga prima podatke od jednog operatora praćenja. Vreme predaje jedne depeše iznosi:

- 10 s  - odlično obučen operator;

- 12 s  - vrlo dobro obučen operator;

- 14 s  - dobro obučen operator;

- 16 s  - dovoljno obučen operator,

što znači, da je broj predatih podataka po talasu javljanja 4-6, odnosno predstavlja i broj ucrtanih pozicija na VSP CVOJIN.

Crtači tragova rade u smenama; trajanje jedne borbene smene 6-8 časova. U svakoj borbenoj smeni crtači tragova se kružno zamenjuju na radnim mestima, pri čemu neprekidan rad crtača traga na radnom mestu ne treba da traje duže od jednog časa u složenim uslovima borbenih sjstava.

Primopredaja dužnosti crtača tragova vrši se organizovano, uz detaljno upoznavanje novog crtača traga sa situacijom u vazduhu koju vodi, a za pripremu i adaptaciju neophodno je najmanje 5 minuta .

Nova borbena smena dolazi na radna mesta 20 minuta pre pridaje dužnosti. Oficir za obradu lično proverava sposobnost i gotovost smene za rad, rasporedjuje ljudstvo po radnim mestima i odredjuje redosled medjusobne zamene .

Po izvršenoj opštoj pripremi, poslužioci odlaze na radna mesta, upoznaju se sa radnim mestom i situacijom u vazduhu, adaptiraju se, nakon čega primaju dužnost crtača. Priprema traje oko 10 minuta.

93.- Radno mesto spikera u CVOJIN razmešta se tako da ima potpun pregled VSP kako bi mogao da očitava i predaje podatke formacija sa odredjenom točnošću na talas obaveštavanja.

Ukoliko u CVOJIN ima više spikera, to se svakom spikeru odredjuje sektor javljanja, redosled predavanja formacija (prioritet). Ako spikeru ovi elementi nisu odredjeni, on predaje podatke sinhronizovano sa ucrtavanjem podataka crtača tragova na VSP. Ukoliko spiker opslužuje više crtača tragova, odnosno ima veći broj formacija za predaju, on predaje podatke pozicije maksimalno nakon predjenih 10 km puta.

Ukoliko spikeri ne uspevaju da predaju podatke o poziciji formacija sa diskretnošću do 10 km, to oficir za obradu odlučuje O prioritu predaje podataka. Priorotet imaju podaci o formacijama koje se kreću u pravcu naše teritorije, pri čemu se prvenstveno predaju podaci o ciljevima sa većom brzinom, koji su bliži liniji fronta (državnoj granici), a nakon toga se predaju podaci o ostalim letelicama. Redosled predaje po dataka po pripadnosti je sledeći:

X - nepoznat - neidentifikovan;

N - neprijateljeva formacija kojoj se, zavisno od važnosti, dodeljuje odredjeni prioritet;

Y i C - formacija identifikovana kao svoja - prijateljska.

Oficir za obradu podataka, zavisno od složenosti situacije vazduhu i drugih naredjenja, reguliše prioritet i diskretnost predaje podataka na talasu obaveštavanja.

Predaju podataka spiker vrši po kodu VOJIN na sledeći  način "DL - 666 -78 - C - 60 - 800 - 30 - KO", a izgovara se: - Drvar Lika - šest, šest, šest, sedamdeset osam - Cetinje - šezdeset - osamstotina - trideseta -  Kopar" .

Po završenoj predaji depeše, spiker ponavlja samo poziciju, pripadnost i oznaku jedinice VOJIN koja vrši praćenje, i to na sledeći način

-"Ponavljam - Drvar Lika - šest, šest, šest - Cetinje - trideseta - Kopar" .

Ukoliko se u toku daljeg javljanja ne menjaju parametri leta lilja, izuzev pozicije, depeša se skraćuje i predaje se samo broj formacije, pozicija, vreme i oznaka jedinice koja prati formaciju.

Spiker na kraju svake depeše predaje vreme označeno na VSP, koje predstavlja vreme kada je formacija osmotrena u toj poziciji izraženo u minuti tekućeg časa.

Po završenoj predaji depeše, spiker čini pauzu od 2 do 3s da bi obezbedio: jasno razdvajanje jedne depeše od druge i vreme na prijemnoj strani za prijem depeše.

Svaka promena parametra leta zahteva da se ponovi cela depeša ukoliko ima vremena, a ukoliko nema vremena tada se javlja samo promena koja je nastupila.

Na talas obaveštavanja, po radio-kanalima, ne predaju se podaci vlastite avijacije već samo neprijateljeve formacije, neidentifikovane formacije i civilni vazduhoplovi. Podaci o letovima vlastite avijacije predaju se korisnicima po žičnim i radio-relejnim kanalima veze.

Talas obaveštavanja se, po potrebi, snima na magnetofonu ili vodi zapisnik, a mogu da se crtaju i šeme leta.

Operativne mogućnosti spikera su 6 do 8 formacija u minuti.

94.- Radno mesto zapisničara - crtača tragova razmešta se tako da ima potpuni pregled situacije u vazduhu i da može podatke pračenja da unosi u dnevnik i po potrebi ucrta marš-rutu leta na karti radi kasnije analize i dokumentacije.

95.- Dispečer CVOJIN je u neprekidnom kontaktu sa dispečerskom službom OC dPVO, OBKL i AKL i susednih CVOJIN i unosi podatke plana letenja vazduhoplova RV i PVO i civilnog vazduhoplovstva u planove letenja Kronološkim redosledom izvršenja zadatka, odnosno po redosledu poletanja. Pomoćnik dispečera ili dispečer na početku dana pravi izvode iz plana letenja za naredna dva časa i unosi podatke na stripove, koje dopunjuje novim podacima kako pristižu.

Stripovi sadrže sledeće podatke: redni broj leta, ko planira let (OC, OBKL ili neka druga jedinica), tip letelice; marš-rutu leta, visinu leta, stvarno vreme poletanja; broj formacije po najavi i broj formacije koju daje CVOJIN - sistemski broj.

Po završenom popunjavanju stripa dispečer ga ulaže u okvir stola oficira za identifikaciju. Stripovi se redjaju sa leve strane stola tako da je prvi let po planu najniži, odnosno prvi odozdo.

Kad dispečer primi prijavu poletanja ili ulaska u vazdušni prostor SFRJ, upisuje vreme poletanja ili ulaska u strip i postavlja ga na mesto - sto oficira za identifikaciju gde se vode formacije čiji su letovi u toku. S leve strane stola nalaze se stripovi za letelice po planu za naredna dva časa, a s desne strane stola nalaze se stripovi za letelice čiji letovi su u toku.

Najava leta civilnih vazduhoplova predstavlja dostavljeni plan letenja od OBKL, a za vazduhoplove RV i PVO - plan letenja-koji dostavlja sekcija kontrole letenja dPVO. Najava leta sastoji se od rednog broja leta, tipa letelice, marš-rute, vremena poletanja ili ulaska u vazdušni prostor SFRJ.

Prijava poletanja ili ulaska u vazdušni prostor SFRJ daje se 3 minuta pre poletanja ili ulaska i sastoji se od rednog broja leta, vremena poletanja ili ulaska, mod i kod ukoliko vazduhoplov ima transponder za sekundarni radar - identifikator.

96.-  Oficir za identifikaciju pri elektronskom načinu identifikacije letelica u vazduhu koju vrše osmatračke jedinice proverava točnost pripadnosti novootkrivene formacije na osnovu uporedjenja njemu poznatih podataka, parametara i znaka i potvrdjuju datu pripadnost ili je menja i daje novu ukoliko nije tačna.

Oficir za identifikaciju u CVOJIN nosilac je identifikacije klasičnom metodom.

Operatori praćenja u osmatračkim jedinicama pri otkrivanju nove formacije, ukoliko imaju neke podatke koji ukazuju na moguću pripadnost formacije, putem poruke saopštavaju oficiru za identifikaciju u VOJIN, a on ustanovljava verodostojnost istih.

Oficir za identifikaciju analizom i uporedjivanjem izloženih tekućih koordinata, parametara i karakteristika novootkrivene formacije izložene na VSP sa marš-rutama, parametrima i karakteristikama vazduhoplova datim u najavi i prijavi, donosi zaključak o pripadnosti novootkrivene formacije.

Veličina odstupanja tekućih koordinata, parametara leta (brzine, visine, kursa) i karakteristika od najavljenih, odnosno proračunatih, visi od više faktora i ima svoju maksimalnu granicu preko koje se novootkrivenoj formaciji daje drugi identitet od najavljene formacije.

Te granične vrednosti odstupanja podataka oficir za identifikaciju za svaku osmatračku jedinicu mora da odredi i zna, a zavise od takičko-tehničkih karakteristika osmatračkog radara, načina otkrivanja, pračenja i primopredaje formacija (da li se predaju podaci po kodu VOJiN ili pak, azimutu, daljini), načina odredjivanja parametara leta (brzine, kursa, visine) i obučenosti operatora praćenja u točnom očitavanju sa ekrana i u predaji podataka, te obučenosti crtača tragova u CVOJIN u izlaganju podataka.

Ukoliko se tekuća pozicija i proračunata pozicija nalazi u krugu prečnika 10-15 km, to se može smatrati da pripada istoj formaciji.

Provera pozicije se vrši uzastopno nekoliko puta.

Po utvrdjenoj identifikaciji, identifikovanu kategoriju (oznaku) oficir za identifikaciju saopštava crtaču traga, koji je upisuje u poruku, operatoru praćenja u osmatračkoj jedinici, direktno ili indirektno preko crtača traga, zavisno od mogućnosti sistema veza.

Oficir za identifikaciju ne odredjuje pripadnost za formacije čiju je pripadnost odredio susedni CVOJIN, mada može izvršiti proveru pripadnosti ukoliko nije siguran u dobijenu.

Pored pripadnosti, oficir za identifikaciju, uz saglasnost oficira za obradu podataka, odredjuje sistemski broj novootkrivenoj formaciji sa oznakom pripadnosti saopštava ga crtaču traga u CVOJIN i operatoru praćenja.

Ukoliko se pripadnost novootkrivene formacije ne odredi u toku jedne minute, ta se formacija proglašava za neidentifikovanu "X" i oficir za identifikaciju angažuje oficira za obradu za preduzimanje svih mera radi odredjivanja pripadnosti iste, posle čega daljom identifikacije rukovodi oficir za obradu i načelnik GBR.

Oficir za identifikaciju blagovremeno dostavlja sve podatke o formacijama koje ulaze u sektor susednog CVOJIN. Najava letova se predaje šifrovano po razgovorniku (zabranjena je nešifrovana najava).

Identifikacione kategorije su sledeće:

- N  - nep - neprijateljeva letelica;

- X  - iks - neidentifikovana letelica;

- Y  - ipsilon - vazduhoplov RV i PVO;

- C  - Cetinje            - civilni vazduhoplov;

- Yv - ipsilon v - vežbovni vazduhoplov;

- Xv - iks v - vežbovni vazduhoplov u ulozi neprijatelja;

- Ns - nep s - neprijateljev ometač.

97.- Oficir za obradu radarske informacije u CVOJIN predstavlja najstručniji organ za obradu radarske informacije u CVOJIN i odgovoran je za kvalitet i verodostofnost obrade radarske informacije u te s tim u vezi:

- kontroliše i upravlja obradom radarske informacije u CVOJIN;

- upravlja operativnim radom i dirketno uvezanim CVOJIN i jedinicama VOJIN;

- izučava  i ceni situaciju u vazduhu.

Kontrolu obrade i upravljanje obradom u CVOJIN ostvaruje:

- kontrolom ispravnosti rada crtača traga, spikera, dispečera i oficira za identifikaciju, i davanjem uputstava i pružanjem pomoći u radu istih;

- obradom radarske informacije, pri čemu procenjuje kvalitet prijema, izlaganja i predaje radarske informacije. Ako je informacija nepotpuna prognozira nedostajuće podatke i preduzima mere za njenu dopunu;

- objedinjavanjem formacija pri praćenju iste formacije od više izvora, izborom nafoptimalnijeg izvora, selekcijom tragova i grupisanjem tragova, triangulacijom ometača, rukovodjenjem identifikacijom "X" formacije.

Upravljanje operativnim radom potčinjenih CVOJIN i jedinica-VOJIN, ostvaruje:

- kontrolom operativnog rada kroz kapacitet praćenja, primopredaju, točnost, potpunost i verodostojnost radarske informacije od potčinjenog centra - jedinice VOJIN;

- izborom režima rada RRS, zavisno od razvoja borbenih dejstava;

- izborom režima rada kanala za primopredaju informacije;

- dodelom sektora osmatranje - odgovornosti i visinskih nivoa, regulisanjem načina i prioriteta predaje radarske informacije.

Izučavanje i procenu situacije u vazduhu ostvaruje:

- procenom verovatnog pravca naleta neprijatelja;

- procenom gustine naleta, profila leta i tipa sredstava za napad iz vazduha;

- procenom mogućnosti elektronskih dejstava.

Navedenu procenu vrši radi pravovremenog izdavanja zadatka usmeravanja, raspodele, otkrivanja i praćenja ciljeva zavisno od mogućnosti RRS i organizacije obrade radarske informacije u uslovima elektronskih dejstava neprijatelja.

98.- Glavni oficir za navodjenje (referent za navodjenje) u CVOJIN:

- ceni mogućnosti navodjenja OZN u direktno uvezanim četma VOJIN;

- prenosi naredjenja navodjenja OZN u četama;

- prenosi zadatke navodjenja jednog OZN (čete) drugom OZN (četi);

- po potrebi, pruža pomoć vazduhoplovima;

- kontroliše primenu postupaka sadejstva oficira za navodjenje

- izveštava načelnika GBR o rezultatima i mogućnostima navodjenja;

- prima naredjenja navodjenja pretpostavljene komande i izveštava pretpostavljenu komandu o rezultatima navodjenja;

- pruža pomoć u identifikaciji vlastite avijacije.

99.- Grupa za komandovanje i grupa za održavanje izvršavaju zadatke prema odredbama tač. 14-25 i 39-42. ovog uputstva.

 

2.-BORBENI RAD U CENTRU VOJIN KOJI JE OPREMLJEN AUTOMATIZOVANIM SISTEMOM AS-74

 

100.- Grupa za obradu i grupa za izlaganje su nosioci obrade radarske informacije u automatizovanom sistemu AS-74.

101.- Obrada radarske informacije i formiranje slike situacije u vazduhu počinje od momenta prijema i izlaganja prvih podataka u CVOJIN. Prijem i izlaganje radarske informacije u CVOJIN vrši se automatizovano. Radarske informacije izlažu se na panoramskim pokazivačima u vidu tabele, a detaljni podaci o svakoj formaciji na tabelarnom pokazivaču. Prikazanu radarsku informaciju na konzolama sistema, spiker očitava i predaje na talasu obaveštavanja korisnicima koji ne poseduju automatske sisteme, kao i za vodjenje situacije na VSP u centru. Na VSP vrši se objedinjavanje slike formirane automatizovanim sistemom sa slikom situacije u vazduhu dobijenom po kanalima talasa obaveštavanja od drugih CVOJIN koji nisu opremljeni sistemom AS-74.

Predaju podataka na VSP CVOJIN i na talasu obaveštavanja vrši spiker, nakon izvršene obrade svake formacije, odnosno po izvršenoj identifikaciji, dodeljivanju sistemskog broja i ustanovljene putanje kretanja formacije.

 

1)  Rad oficira za obradu radarske informacije

 

102.- Oficir za obradu je najstručnije lice za obradu radarske informacije u AS-74. Odgovoran je za potpunu, blagovremenu i verodostojnu obradu prispele radarske informacije u CVOJIN, i stim u vezi:

- obradjuje radarsku  informaciju;

- kontroliše i upravlja radom ostalog osoblja koje učestvuje u obradi informacije u CVOJIN;

- kontroliše i usmerava obradu radarske informacije u direktno potčinjenim CVOJIN i jedinicama VOJIN;

- ceni situaciju u vazduhu.

Pri obradi radarske informacije oficir za obradu ima sledeće zadatke:

- objedinjavanje  -  korelaciju podataka o formacijama dobijenih od više izvora (centara, četa VOJIN, vodova VOJ);

- dodelu sistemskih brojeva;

- selekciju i grupisanje formacija;

- objedinjavanje radarske informacije dobijene u isto vreme po automatizovanom sistemu i klasično.

Objedinjavanje - korelacija radarske informacije vrši se kada jednu istu formaciju prate više izvora (centara, četa, vodova), u kom slučaju svaki od njih odredjuje toj formaciji karakteristike, parametre kretanja i daje svoj broj. U CVOJIN, na panoramskim i tabelarnim pokazivačima, prikazuju se podaci jedne te iste formacije od više izvora, što usložnjava obradu i formira nejasnu sliku o situaciji u vazduhu.

Da bi se to sprečilo sistem analizira podatke svake formacije, od svakog izvora i ustanovljava koje se formacije prate od više izvora i kvalitet praćenja. Rezultati analize se izlažu i prikazuju u filtar-tabeli na tabelarnom pokazivaču gde se vide svi podaci o tragu i kvalitet praćenja tog traga od svakog izvora.

Oficir za obradu odredjuje od kojeg će se izvora u daljem procesu praćenja informacija prikazivati na panoramskim i tabelarnim pokazivačima, a od ostalih izvora informacija se pamti u centru. Od tog izvora podaci će se prikazivati sve dok sistem ne ustanovi da je njegov kvalitet praćenja lošiji od drugih izvora. Kada sistem preko filtar-tabele predloži oficiru za obradu izvor koji bolje prati tu informaciju, tada oficir za obradu bira predloženi izvor praćenja.

Paralelno sa odredjivanjem glavnog izvora praćenja oficir za obradu odredjuje i sistemski broj, a to je prvi slobodan sistemski broj iz dijapazona brojeva dodelfenih tom centru. Predlog slobodnog broja daje sistem na zahtev oficira za obradu ili nekog drugog.

Po odredjivanju glavnog izvora i sistemskog broja, oficir za obradu direktno stupa u kontakt sa operatorom praćenja na odabranom izvoru i saopštava mu sistemski broj formacije. Paralelno sa odredjivanjem sistemskog broja oficir za identifikaciju vrši identifikaciju formacije, tako da se operatoru praćenja u čVOJIN u isto vreme saopštava sistemski broj i identifikaciona oznaka formacije.

Operator praćenja preoznačava broj dodeljen u četi, vodu u sistemski broj i menja početnu identifikacionu oznaku - novozapočete formacije "Z" u konačnu oznaku koja pripada toj formaciji. Od  momenta tih izmena formacija je potpuno definisana i obradjena i tada se podaci iz ČVOJIN predaju preko automatizovanog ili klasičnog talasa obaveštavanja korisnicima.

Formacije koje se otkrivaju i prate jednim izvorom ne podležu korelaciji.

Oficir za obradu može odrediti i saopštiti operatoru praćenja u četi do 20 formacija u minuti.

Da bi se ukupni kapacitet praćenja u zoni ČVOJIN sveo na 160 formacija, u uslovima kad u zoni ima više formacija od toga broja, oficir za obradu vrši selekciju i grupisanje formacija.

Pod selekcijom formacija podrazumeva se nedodeljivanje sistemskih brojeva manje važnim formacijama ili zabrana prosledjivanja istih iz četa VOJIN.

Selekcija se vrši na osnovu procene situacije u vazduhu, a u saglasnosti sa NGBR i pretpostavljenom komandom. Ukoliko se zbog važnosti formacije ne može izvršiti selekcija, tada se više formacija grupišu u jednu i dodeljuje se jedan broj. U poruci te formacije upisuje se broj ciljeva u grupi. Pri grupisanju ciljeva mora se voditi računa da se grupišu ciljevi istih brzina, kurseva, sa razlikom visine + 2000 m i daljine + 5000 m.

Pored ovako grupisanih ciljeva razlikujemo i grupni cilj koji se prati u grupi zbog nemogućnosti razdvajanja radarskog uredjaja. Takvu grupu radarski izvor prati kao jedan cilj i dodeljuje se jedan broj. Broj ciljeva u grupi odredjuje se točnijim izvorom, obično visinomerom i nakon toga operator unosi u poruku broj ciljeva u grupi.

Objedinjavanje - korelacija, dodela sistemskog broja, selekcija i grupisanje predstavljaju neprekidni proces koji obezbedjuje jedinstvenu i jednoznačnu sliku i situaciju u vazduhu u zoni CVOJIN i šire.

Objedinjavanje radarske informacije dobijene u isto vreme po sistemu automatizacije i klasičnim načinom vrši se na taj način što oficir za obradu analizira koordinate i parametre formacije predate iz neautomatizovane čete - voda i izložene na VSP i ustanovljava da li tu formaciju prate automatizovani elementi. Ukoliko automatizovani elementi prate, ta formacija je već obradjena i ne prikazuje se dalje na VSP, a ukoliko ne prate, tada joj oficir za obradu odredjuje sistemski broj iz dijapazona brojeva centra, a oficir za identifikaciju dodeljuje identifikacionu kategoriju.

Kada osmatračke jedinice automatizovanog centra počnu da prate formaciju koju prosledjuje neautomatizovani centar sa postojećim sistemskim brojem, automatizovani centar ne dodeljuje joj novi broj.

Formacije čije je praćenje započeto u jedinicama neautomatizovanog centra i koje ne ulaze u zonu praćenja jedinica automatizovanog centra do kraja leta, nose sistemski broj dat u tom centru.

Formacije čije je praćenje započeto u jedinicama automatizovanog centra sa sistemskim brojem tog centra a tokom leta ulaze u zonu praćenja jedinica neautomatizovanih susednih centara, nose prvobitni sistemski broj dat u automctizovanom centru.

Svi CVOJIN automatizovani sistemom AS-74 medjusobno su direktno povezani kanalima primopredaje radarske informacije i medju njima postoji automatska razmena informacije, kao i prikazivanje na panoramskim pokazivačima. (Prilog br. 6)

Sistem označavanja je takav da svaki CVOJIN ima svoj, dodeljeni, dijapazon od 200 brojeva za sistemsko označavanje, i to: centar A od 200 do 399, centar B od 400 do 599, centar C od 600 do 799 i centar D od 800 do 999 brojeva. Sve čete koje su direktno vezane na CVOJIN imaju dijapazon od 100 brojeva i to od 100 do 199. Pored četnog broja, koji je u dijapazonu od 100 do 199, svaka četa ima svoj broj koji označava izvor. Postoji maksimalno pet izvora, koliko je i moguće direktno uvezati četa na CVOJIN, i brojevi četa su od l do 5.

Formacije koje se prate radarskim stanicama vodova VOJ, a koje su direktno uvezane na čete VOJIN, i to maksimalno do dva voda, označavaju se dijapazonom brojeva od 001 do 099. U tom slučaju prvi vod označava svoju formaciju od 001 do 050, a drugi od 051 do 099. Te formacije dobijaju izvorni broj čete na koju su uvezane od 1 do 5.

Na taj način novootkrivene formacije u prvoj četi ili njenim direktno uvezanim vodovima označavaju se od 1001 do 1199, u drugoj označavaju se od 2001 do 2199, u trećoj 3001 do 3199, u četvrtoj 4001 do 4199, u petoj od 5001 do 5199. Sve te formacije u CVOJIN dobiće sistemski broj iz dijapazona 200 brojeva dodeljenih tom centru, centru A od 201 do 399 itd. Na taj način označene formacije daju informaciju, koji izvor vrši praćenje koje formacije i ostvaruje se jednoznačnost označavanja formacija u automatizovanim sistemima i sistemu PVO.

Iz navedenog se vidi da se u sistemu AS-74 sistemski brojevi formacija sastoje se od tri, a u klasičnom načinu označavanja od četiri cifre. Zbog ovoga je potrebno da se pri klasičnom načinu predaje podataka na talasu obaveštavanja, za formacije označene trocifrenim sistemskim brojem doda na prvo mesto i cifra koja označava centar i prikazivače se u tabeli tragova u mestu veličine grupe.

U toku borbenog rada oficir za obradu neprekidno prati rad ostalog ljudstva iz grupe za obradu i izlaganje (oficira za identifikaciju, dispečera, crtača tragova i spikera), sinhronizuje rad na obradi radarske informacije, daje uputstva i pruža im pomoć u radu. U slučaju teškoća u obradi radarske informacije, koje ne može sam da reši, traži pomoć od NGBR.

Operativni rad u potčinjenim jedinicama VOJIN oficir za obradu kontroliše uvidom u kapacitet praćenja, točnost, verodostojnost informacije od potčinjenih centara i jedinica VOJIN. Oficir za obradu bira režim rada RRS i kanala za primopredaju podataka, zavisno od razvoja borbenih dejstava, organizuje operativni rad u CVOJIN u uslovima potpunog ili delimičnog neutralisanja sistema automatizacije i u uslovima elektronskih dejstava, odredjuje sektor osmatranja svake potčinjene jedinice, način primopredaje podataka i diskretnost predaje.

 

2)  Rad oficira za identifikaciju

 

103.-  Oficir za identifikaciju je nosilac identifikacije formacija u CVOJIN.

Identifikacija formacija u automatizovanom sistemu AS-74 je u osnovi klasična zbog toga što izvori radarske informacije nisu u potpunosti opremljeni i spregnuti sa sekundarnim radarima - identifikatorima koji bi omogućili automatizovanu identifikaciju. Razlika identifikacije formacije u AS-74 od identifikacije u čisto klasičnom radu je u tome što:

- svaka novootkrivena formacija u vodu, četi dobija oznaku novootkrivene formacije "Z";

- ukoliko operator praćenja poseduje podatak o pripadnosti novootkrivene formacije on je u mogućnosti da, pre no što se izvrši identifikacija u CVOJIN, dodeli oznaku pripadnosti novootkrivene formacije, čime se identifikacija završava;

- podatke najave i prijave koje se u klasičnim uslovima rada upisuju u strip, u uslovima automatizacije dispečer unosi preko video-terminala u sistem i formira plan leta za svaku planiranu formaciju. Sistem pamti podatke planova leta prvih 50 formacija i hronološkim redosledom leta formacija, oficir za identifikaciju ih poziva na tabelarni pokazivač i uporedjuje podatke plana sa tekućim podacima otkrivene formacije i ustanovljava identitet.

Planovi leta se istovremeno predaju u čete VOJIN, te operatori praćenja imaju uvid u planirane letove i po potrebi ili po naredjenju NGBR preduzimaju identifikaciju formacija. U tom slučaju oficir u CVOJIN vrši kontrolu i ustanovljava da li je pravilno izvršena identifikacija ili ne:

- oznaku pripadnosti, u poruku svake formacije, unosi i menja operator praćenja u četi, kao i broj formacije.

U uslovima kada se izvori radarske informacije opremaju i sprežu sa sekundarnim radarima - identifikatorima identifikacija formacija se vrši u procesu otkrivanja, odnosno operator praćenja unosi i oznaku pripadnosti a oficir za identifikaciju kontroliše verodostojnost identifikacije. Na taj način postiže se automatizovana i optimalna identifikacija formacija u vazdušnom prostoru.

Neposredni proces identifikacije formacija u AS-74 je sledeći:

- po izvršenom automatskom prijemu i prikazivanju novootkrivene formacije na panoramskim pokazivačima sistema, a koja nosi oznaku pripadnosti "Z" - novootkrivena - neidentifikovana, oficir za identifikaciju poziva tabele planova leta na tabelarni pokazivač i uporedjuje podatke iz plana leta sa koordinatama, parametrima i karakteristikama novootkrivene formacije koju želi da identifikuje i odredjuje njenu pripadnost, odnosno identitet. Nakon toga identitet se označava jednim od sledećih slova:

N - neprijateljev vazduhoplov;

R - neprijateljev vazduhoplov po kojem dejstvuju RJ PVO;

A - neprijateljev vazduhoplov po kojem dejstvuje LA;

O - letelica za PED;

X - neidentifikovan vazduhoplov;

U - neidentifikovan vazduhoplov, verovatno svoj;

Z - novozapočeta formacija;

L - lovac na zadatku;

V - vežbovna formacija;

S - specijalna formacija;

P - prethodno planirana formacija, i

C - civilni vazduhoplov.

Po izvršenoj identifikaciji i dodeljivanju odgovarajuće oznake, oficir za identifikaciju oznaku saopštava oficiru za obradu koji je sa sistemskim brojem saopštava operatoru praćenja u čVOJIN. Operator praćenja preoznačava četni broj u sistemski i unosi novu oznaku pripadnosti mesto oznake novootkrivene formacije "Z". Sistemski broj i identitet formacije operatoru praćenja može saopštiti i oficir za identifikaciju ukoliko tako naredi oficir za obradu, odnosno NGBR.

Ukoliko je identifikaciju izvršio operator praćenja, oficir za identifikaciju će prekontrolisati pravilnost identifikacije i usvojiti ili izmeniti dodeljenu oznaku pripadnosti.

Sadržaj plana leta je sledeći: vreme najave - prijave; broj najave - prijave; broj, tip i poreklo letelice; kod i mod sekundarnog radara; podaci o maršruti; aerodrom poletanja i sletanja; naziv pet kontrolnih točaka sa vremenom dolaska u njih, brzinom i visinom leta.

Svi važeći kriteriji u klasičnoj identifikaciji važe i za identifikaciju formacija u AS-74.

Oficir za identifikaciju je u mogućnosti da izvrši identifikaciju 10-20 formacija u minuti.

U toku operativnog rada oficir za identifikaciju:

- prati rad dispečera u prijemu podataka najave, prijave i unošenju u sistem, kao i blagovremenu predaju podataka susednim CVOJIN za formacije koje ulaze u njihovu zonu praćenja;

- prati rad crtača tragova i kontroliše pravilnost vodjenja identiteta formacija na VSP i pregledima;

- kontroliše rad operatora praćenja u čVOJIN i rukovodi izmenom oznaka identiteta i, po potrebi, zahteva dodatne podatke o formacijama, naročito pri identifikaciji spornih formacija.

Svoj rad oficir za identifikaciju sinhronizuje sa radom oficira za obradu i obezbedjuje maksimalnu brzinu i efikasnost u obradi radarske informacije.

Oficir za identifikaciju ne odredjuje pripadnost za formacije čiju je pripadnost odredio susedni CVOJIN, mada može da izvrši proveru pripadnosti ukoliko nije siguran u postojeću.

Za svoj rad oficir za identifikaciju odgovoran je oficiru za obradu, odnosno NGBR.

 

3)  Rad dispečera

 

104.- Dispečer CVOJIN odgovoran je za blagovremeni prijem najave i prijave letova i formiranje stripova - planova leta. U tom cilju je u neprekidnoj vezi sa dispečerima susednih CVOJIN, OC dPVO, OBKL i AKL od kojih prima podatke najave i prijave letova i formira strip.

Prvih 50 formacija po hronološkom redu leta unosi preko tastature video-terminala u računar i formira plan leta.

Svaku narednu promenu dispečer unosi u plan leta i o istoj izveštava oficira za identifikaciju. Dispečer predaje podatke susednim CVOJIN za formacije koje ulaze i prolaze kroz zonu odgovornosti tih centara.

Svoj rad dispečer sinhronizuje sa radom oficira za identifikaciju i, po potrebi, pruža mu pomoć u radu.

Za svoj rad dispečer je odgovoran oficiru za identifikaciju, odnosno oficiru za obradu podataka.

 

4) Rad spikera

 

105.- Spiker u CVOJIN je odgovoran za tačnu, blagovremenu i potpunu predaju podataka formacija obradjenih u CVOJIN.

Radno mesto spikera nalazi se za izdvojenim panormaskim pokazivačem. Predaju podataka vrši u kodu VOJ direktno sa pokazivača. Ukoliko deo jedinica podatke predaje klasičnim putem i izlažu se na VSP, te podatke spiker predaje na talasu obaveštavanja očitavanjem sa VSP.

Način rada spikera ne razlikuje se od načina rada spikera pri klasičnom načinu rada.

 

5) Rad crtača tragova

 

106.- Crtači tragova odgovorni su za pravilno, brzo i verodostojno vodjenje putanje formacija i za upisivanje ostalih podataka na VSP.

Radno mesto crtača tragova je pozadi VSP i u neprekidnom su kontaktu sa spikerom centara ili operatorima praćenja u osmatračkim jedinicama, zavisno čije podatke vode.

Način rada crtača tragova ne razlikuje se od načina rada crtača tragova pri klasičnom načinu rada.

Za svoj rad odgovorni su oficiru za obradu, odnosno NGBR.

 

6) Rad zapisničara-crtača tragova letova

 

107.-  Radno mesto zapisničara - crtača tragova razmešta se tako da ima potpuni pregled situacije u vazduhu i da može podatke praćenja da unosi u dnevnik i po potrebi ucrta marš-rutu na karti radi kasnije analize i dokumentacije.

 

7) Rad glavnog oficira za navodjenje

 

108.- Glavni oficir za navodjenje predstavlja stručno i obučeno lice za navodjenje LA i odgovoran je za:

- blagovremenu i pravilnu raspodelu zadataka navodjenja oficirima za navodjenje u četama  VOJIN;

- kontrolu primene uputstva sadejstva od strane OZN pri navodjenju LA, kada LA i RJ PVO dejstvuju u zajedničkoj zoni i u susednim zonama VOJIN;

- prijem naredjenja i zadataka navodjenja od nadležnih operativnih centara i izveštavanje nadležnih operativnih centara o rezultatima navodjenja;

-unošenje podataka o stanju aerodroma, avijacije koja na njima bazira, posebno LA, i meteorološke situacije u slučaju kada su aerodromi baziranja LA direktno vezani na CVOJIN, a ne na čVOJIN.

S tim u vezi glavni oficir za navodjenje vrši:

- procenu mogućnosti presretanja. Po dobijanju zadatka da odredjeni lovac izvrši presretanje odredjenog cilja, on vrši probno presretanje na sistemu i ustanovaljava da li taj tip lovca u postojećoj konfiguraciji i vremenu pripravnosti može izvršiti presretanje zadatog cilja. Ukoliko je rezultat pozitivan, izdaje naredjenje OZN u najpovoljnijoj četi da izvrši navodjenje odredjenog lovca sa odredjenog aerodroma na cilj. U daljem prati tok izvršenja zadatka oficira za navodjenje i, po potrebi, pruža mu pomoć. Ukoliko je rezultat probnog presretanja negativan, ustanovljava razlog neizvršenja presretanja (nedovoljna količina goriva, mala brzina ili drugi razlozi) i o tome izveštava pretpostavljeni OC od koga je dobio zadatak i traži da izmeni odluku i podigne drugog lovca koji može da izvrši presretanje;

- prati stanje aerodroma, stanje lovačke avijacije na njima i stanje meteorološke situacije. Ukoliko su aerodromi direktno vezani na centar a ne na čete i ukoliko na aerodromima nema video-terminala za unošenje podataka o stanju aerodroma, avijacije koja na njima bazira, posebno LA, i meteorološke situacije, te podatke prima linijama veze glasom i preko video-terminala centra unosi u računar. Ti podaci automatski se predaju u čVOJIN i na raspolaganju su OZN. Ukoliko su aerodromi vezani na čete VOJIN, ti se podaci ažuriraju u računaru čVOJIN a automatski se predaju u računar ČVOJIN za potrebe centara, odnosno glavnog OZN;

- prima zadatke od pretpostavljenog OC i izveštava NGBR i nadležne OC o rezultatima navodjenja i dr.;

- po potrebi, direktno preko VKT radio-stanice pruža pomoć vazduhoplovima u zoni centra;

- u neposrednoj je vezi sa OC lap i sinhronizuje svoj rad sa radom organa komande lap. Ukoliko je ČVOJIN u sklopu ZOC nalazi se neposredno pored komandanta lap;

- u neposrednoj je vezi sa svim OZN u četama i pruža im pomoć u navodjenju i sadejstvu;

- pruža pomoć oficiru za identifikaciju u identifikaciji formacija i kontroli se rad crtača tragova;

- prati stanje sistema veza zemlja-vazduh i odredjuje režim rada i način predaje podataka.

Za svoj rad, glavni oficir za navodjenje, direktno je odgovoran NGBR.

109.- Grupa za komandovanje i upravljanje i grupa za održavanje izvršavaju zadatke prema odredbama tač. 15-25. i 39-42. ovog uputstva.

 

3.- BORBENI RAD U CENTRU VOJIN U SASTAVU ZAJEDNIČKOG OPERATIVNOG CENTRA KOJI JE OPREMLJEN SISTEMIMA AS-74 i AS-75

 

110.- Zajednički operativni centar lap, rp (rbr) PVO i CVOJIN oprema se automatizovanim sistemima komandovanja AS-75 i AS-74. Sistemi AS-75 i AS-74 su medjusobno povezani sistemom primopredaje podataka i predstavljaju jedinstvenu celinu sistema obrade radarske informacije i sistema komandovanja i upravljanja borbenim defstvima RJ PVO i LA. (prilog br.7),

111.- Automatizovani sistem AS-75 sastoji se iz elemenata automatizacije kojim se oprema ZOC, elemenata automatizacije kojim se opremaju rd PVO i po potrebi, iz lokalnih izvora radarske informacije (osmatračkih radara) koji se sprežu sa elementima automatizacije razmeštenim u ZOC, odnosno OC rp (rbr) PVO.

112.- Elemenat automatizacije koji se razmešta u ZOC (OC rp (rbr) PVO) je potpuno identičan sa elementom automatizacije u CVOJIN, odnosno predstavlja kabinsku ili vankabinsku verziju automatizacije S-5014B, koja u ovom slučaju radi u ulozi automatizovanog operativnog centra rp (rbr) PVO i lap, te je i oprema identična elementu S-5014B.

Automatizacija ZOC obezbedjuje: automatizovani prijem i prikazivanje slike situacije dobijene od CVOJIN (AS-74) ili od lokalnog radara; automatizovanu procenu mogućnosti borbenih dejstava raketnih diviziona po ciljevima u vazduhu (izbor optimalnog diviziona i raspodela ciljeva po divizionima); odredjivanje parametara neophodnih za efikasno dejstvo raketnih diviziona (vreme leta i daljinu do zone otkrivanja cilja akvizicijskog radara rd; vreme leta i daljinu do zone otkrivanja stanice za vodjenje raketa; vreme doleta i daljinu do dalje granice lansiranja; vreme i dubinu zone lansiranja i dubinu zone uništenja i parametar leta cilja u odnosu na položaj rd); automatsko prosledjivanje navedenih podataka i tekućih koordinata i parametara leta raketnom divizionu za ciljeve koji su mu dodeljeni za uništenje; automatsku predaju komandi upravljanja borbenim dejstvima rd i prijem i prikazivanje izveštaja i podataka o stanju raketnih diviziona; procenu mogućnosti dejstva LA i izbor optimalne čete za navodjenje odredjenih snaga LA sa odredjenih aerodroma na ciljeve u vazduhu; obezbedjenje sadejstva RJ PVO i LA u zajedničkoj zoni.

113.- Elemenat automatizacije AS-75 kojim se opremaju raketni divizioni i razmeštaju u kabini upravljanja, pored sistema za vodjenje, sastoji se iz panoramskog pokazivača, tastature-ključeva, MODEM-a i računara "LOKUS-16".

Elemenat automatizacije u rd PVO direktno je vezan sistemom primopredaje informacije sa elementom automatizacije u ZOC (OC rp/rbr/ PVO) i spregnut je sa dva akvizicijska radara kojim je opremljen raketni divizion.  Akvizicijski radari mogu biti serije S-600 ili drugog porekla.

Ovaj elemenat automatizacije obezbedjuje prikazivanje sirove slike primljene od akvizicijskih radara i prikazivanje podataka ciljeva koji su dodeljeni od ZOC (OC) za uništenje. Podaci o ciljevima koji su dodeljeni za uništenje su sledeći:

- vreme doleta cilja do zone  otkrivanja stanice za vodjenje raketa;

- vreme doleta do zone lansiranja;

- vreme zadržavanja u zoni lansiranja;

- parametar cilja;

- tekuće koordinate;

- tekući parametri cilja (visina, brzina, kurs, azimut);

- daljina do rd.

Pored prikazivanja podataka o ciljevima, sistem omogućuje prikazivanje komandi i slanje izveštaja o borbenim dejstvima i o stanju raketnog diviziona.

114.- Načelnik GBR dužan je da pre prijema dužnosti proveri osposobljenost članova borbene smene za izvršenje borbenog zadatka i da neosposobljene odstrani iz grupe za borbeni rad.

 

4.- BORBENI RAD U CENTRU VOJIN KOJI JE OPREMLJEN AUTOMATIZOVANIM SISTEMOM AS-70

 

115.- Grupa za obradu podataka i grupa za izlaganje su nosioci obrade radarske informacije u CVOJIN koji je opremljen sistemom AS-70.

Formiranje tragova formacije i odredjivanje parametara kretanja vrši se neposredno u CVOJIN, dok se kod AS-74 taj proces obavlja u četi VOJIN ili vodu VOJ. Samo manji deo jedinica (dva voda) predaju podatke u CVOJIN pomoću kabina poluautomatskog praćenja "ANVIL" ili 4P.

S obzirom da oprema AS-70 u CVOJIN omogućava navodjenje, to pored glavnog OZN u centru postoji i grupa za navodjenje.

 

1) Rad oficira za obradu radarske informacije

 

116.- Oficir za obradu predstavlja najstručnije lice za obradu radarske informacije u AS-70. Odgovoran je za blagovremenu, potpunu i verodostofnu obradu prispele radarske informacije u CVOJIN. U tom cilju oficir za  obradu:

- obradjuje radarsku informaciju koja obuhvata: neprekidno praćenje situacije u vazduhu, koja se izlaže na VSP, dobijene od susednih CVOJIN i od potčinjenih osmatračkih jedinica, i dodeljivanje sistemskih brojeva formacijama koje prate direktno uvezane osmatračke jedinice (čete, vodovi), a koje se prate i obradjuju u CVOJIN. Prilikom započinjanja poluautomatskog ili automatskog praćenja svakoj formaciji sistema automatski dodeljuje broj koji se sastoji iz oznake sa tri karaktera, jednog slova i dva broja (na primer A22). Takvo označavanje u našem sistemu VOJ nije uobičajeno, te svaka formacija se mora preoznačiti, odnosno dodeliti novi sistemski broj iz dijapazona brojeva dodeljenih tom centru. Dodelu brojeva vrši oficir za obradu tako da spikeru direktno predaje novi sistemski broj za svaku novootkrivenu formaciju, a spiker novootkrivenu formaciju direktno sa ekrana predaje korisnicima. Drugi način je da se novootkrivena formacija izloži na VSP, i nakon dodele sistemskog broja spiker sa VSP, predaje korisnicima.  Ovaj način označavanja i predaje dovodi do većeg zakašnjenja predaje na talasu obaveštavanja. Formacije koje prate susedni centri i ulaze u zonu odgovornosti centra zadržavaju svoj prvobitni broj;

- po prikazivanju novootkrivene formacije na panoramskim pokazivačima odredjuje način praćenja - automatsko ili poluautomatsko i odredjuje koji operator će pratiti formaciju;

- odredjuje režime rada visinomera, način dobijanja podataka o visini i diskretnost merenja visine za svaku formaciju;

- reguliše redosled predaje podataka na talasu obaveštavanja i odredjuje prioritet u obradi i predaji podataka;

- pruža pomoć oficiru za identifikaciju u identifikaciji formacija;

- kontroliše rad grupe za obradu i grupe za izlaganje, oficira za identifikaciju, operatora praćenja, dispečera, spikera i crtača tragova. Upravljanje radom u CVOJIN i saobraćanje sa borbenom smenom vrši pomoću ličnog markera ili interfonskom vezom;

- u direktnoj je vezi sa operatorima praćenja u četama i vodovima i usmerava borbeni rad u njima radi postizanja maksimalnog efekta osmatranja. Usmerava osmatranje osmatračkih elemenata na najvažnijim pravcima,  od redjuje način osmatranja - kružno ili sektorski, odredjuje prioritet ciljeva, tempo i redosled predaje podataka, usmerava jedinice na osmatranje posebno važnih ciljeva;

- odredjuje režim rada osmatračkih elemenata i način i diskretnost predaje podataka visine od visinomera koji nisu uvezani u automatizovani sistem;

- odredjuje način osmatranja i predaje podataka u uslovima elektronskog ometanja;

- organizuje obradu radarske informacije u CVOJIN u uslovima delimičnog ili potpunog neutralisanja automatizovanog sistema. Pri potpunom neutralisanju automatizovanog sistema sa automatizovanog načina obrade prelazi na klasični način. Pri delimičnom neutralisanju automatizovanog sistema, kada se naruši automatizacija dela osmatračkih jedinica, te jedinice u CVOJIN podatke predaju klasičnim putem. Dobijeni podaci po talasu javljanja u centru se izlažu na VSP. Ostale jedinice čija automatizacija nije narušena predaju podatke automatizovanim putem, koji se primaju i automatski izlažu na panoramskim pokazivačima AS-70. Operatori praćenja započinju i vrše automatsko ili poluautomatsko praćenje i predaju na VSP. Na taj način na VSP je izložena celokupna situacija i celokupni proces objedinjavanja, identifikacije i numeracije vrši se kao u klasičnim uslovima. Spiker podatke na talasu obaveštavanja predaje sa VSP;

- u direktnoj je vezi sa oficirima za obradu u susednim CVOJIN i koordinira primopredaju i identifikaciju formacija.

Oficir za obradu je u stalnom kontaktu sa NGBR i sve odluke i mere donosi po njegovom odobrenju. Za svoj rad je direktno odgovoran NGBR CVOJIN.

 

2)  Rad oficira za identifikaciju formacija

 

117.-  Oficir za identifikaciju formacija identifikuje formacije koje otkrivaju i prate izvori radarskih informacija direktno uvezani na CVOJIN. Oficir za identifikaciju je odgovoran za blagovremenu i verodostojnu identifikaciju formacija. Identifikacija formacija u AS-70, na tom nivou razvoja sekundarnih radara-identifikatora zasniva se na klasičnom načinu identifikacije.

Uskopojasni link "KUPRES" raspolaže mogućnošću da predaje i podatke sekundarnog radara-identifikatora ukoliko bi postojao na izvoru radarske informacije i bio spregnut sa osmatračkim radarom.  Informacija o pripadnosti u tom slučaju bila bi automatski primljena i prikazana na pokazivačima u centru. Istu mogućnost predaje informacija pripadnosti imaju i kabine poluautomatskog praćenja 4P i "ANVIL".

S obzirom da uslovi za automatizovanu identifikaciju ne postoje, to oficir za identifikaciju vrši identifikaciju klasičnim putem oslanjajući se na podatke najave i prijave leta.

Oficir za identifikaciju uporedjivanjem tekućih podataka koordinata, visine, brzine, kursa, daljine i podataka iz plana leta ustanovljava pripadnost i dodeljuje jednu od oznaka identifikaciju leta, i to:

- civilni vazduhoplov;

- vojni vazduhoplov (transportni, lovac i lovac na zadatku);

- neprijateljev avion-cilj, i

- neidentifikovan-nepoznat vazduhoplov.

Oznaku identifikacije unosi u sistem, vezujući je za broj formacije, pomoću tastature tabelarnog pokazivača. Nakon izvršene identifikacije i datog sistemskog broja formacija je potpuno obradfena i definisana i može se predavati na talasu obaveštavanja korisnicima. U uslovima delimične ili potpune neutralizacije elemenata automatizacije identifikacija formacija se vrši klasičnim načinom.

Svi važeći kriteriji u klasičnoj identifikaciji važe i za identifikaciju formacija u AS-70.

Oficir za identifikaciju sinhronizuje svoj rad sa oficirom za obradu, dispečerom i operatorima za praćenje radi brze i efikasne identifikacije, kontroliše rad dispečera u prijemu najava, prijava i blagovremene predaje podataka susednim CVOJIN za formacije koje ulaze u njihove zone praćenja, kao i rad crtača tragova i spikera u izlaganju i vodjenju podataka na VSP.

Za svoj rad direktno je odgovoran oficiru za obradu podataka, odnosno NGBR.

 

3)  Rad operatora praćenja

 

118.- Operatori praćenja prate formacije koje se automatski primaju i pokazuju na pokazivačkim sistemima AS-70. Za efikasno praćenje i obradu primljene i prikazane radarske informacije potrebno je da centar ima četiri operatora praćenja, od kojih tri prate i obradjuju formacije od osmatračkih radara a jedan upravlja radom direktno uvezanim visinomerima i opslužuje praćene formacije podatkom visine. Na dužnost operatora  praćenja odredjuje se jedan mladji oficir, kao glavni oficir praćenja, i tri dobro obučena vojnika-poslužioca iz čete za upravljanje. Raspodelu praćenja formacija po operatorima vrši oficir za obradu formacija, i to po sektorima, po izvorima radarske informacije ili po nekom drugom kriterijumu koji odredi načelnik NGBR uz konsultaciju oficira za obradu.

Po pojavi novootkrivene formacije u zoni praćenja operatora o tome izveštava oficira za obradu koji mu odredjuje način praćenja, automatski ili poluautomatski, ako to unapred nije odredjeno. Nakon toga operator praćenja ručno započinje praćenje, pomoću ličnog markera, i kada započne praćenje, odnosno odredi vektor brzine i kursa, prelazi na automatsko ili ručno praćenje putanje kretanja formacije.

Ukoliko se vrši poluautomatsko praćenje operator je dužan da vrši popravku praćenja, odnosno korekciju proračunske putanje u odnosu na stvarnu trajektoriju kretanja formacija po kursu ili brzini kada uoči odstupanje. Pri automatskom praćenju sistem obezbedjuje praćenje putanje kretanja formacije i popravke nisu potrebne.

U toku rada moguć je prelazak iz jednog režima praćenja u drugi. Poluautomatsko praćenje vrši se u uslovima elektronskih smetnji i jakih stalnih odraza kad je tehnički složenije sigurno automatsko praćenje. Pored toga, operator praćenja, po potrebi, unosi ostale podatke o formaciji: broj, visinu, oznaku identiteta itd.

Operator praćenja je u stalnom kontaktu sa operatorom visine i po potrebi zahteva potvrdu podatka visine, a ukoliko ne može da dobije visinu od operatora visine, stupa u kontakt sa oficirom za obradu i zahteva visinu od drugih izvora. Po mogućnosti je u direktnom kontaktu sa operatorima praćenja u četama, vodovima od kojih dobija podatke radi usuglašavanja praćenja i dobijanja podatka visine glasom. Po potrebi, podatke formacija koje prati predaje na VSP.

Ukoliko direktno prikjučeni visinomeri ne mogu da opsluže sve formacije podatkom visine, što je najčešći slučaj, jer je veći broj direktno uvezanih osmatračkih radara od visinomera, to operator praćenja, u direktnom kontaktu sa operatorima praćenja u jedinicama čiji visinomeri nisu automatskim putem uvezani u sistem, zahteva podatak visine glasom za odredjenu formaciju i pomoću tastature tabelarnog pokazivača unosi u poruku. Prioritet i diskretnost odredjivanja visine reguliše oficir za obradu podataka.

Pored toga, operator praćenja je u direktnom kontaktu sa oficirom za obradu, oficirom za identifikaciju i sa ostalim operatorima praćenja i usaglašava svoj rad .

Za svoj rad odgovoran je oficiru za obradu podataka.

Operator visine po prijemu i prikazivanju novootkrivene formacije zahteva preko računara podatak visine.

Podatak visine od direktno uvezanih visinomera može da se dobije na zahtev ili po direktnom redosledu.

Operator visine je u stalnom kontaktu sa oficirom za obradu, oficirom za identifikaciju, OZN i sa ostalim operatorima praćenja sa kojima usaglašava svoj rad i prima zahteve i uputstva. Za svoj rad odgovoran je oficiru za obradu.

 

4) Rad dispečera

 

119.- Dispečer CVOJIN odgovoran je za blagovremeni prijem najave i prijave letova i za vodjenje stripova - planova leta.

U neposrednoj je vezi sa dispečerima susednih CVOJIN, OC dPVO, OBKL i AKL, od kojih prima podatke najave i prijave i unosi u strip. Svaku promenu dispečer je dužan da ažurira blagovremeno i o promeni izvesti oficira za identifikaciju.

Susednim CVOJIN predaje podatke za formacije koje ulaze i prolaze kroz zonu odgovornosti tih centara.

Svoj rad sinhronizuje sa radom oficira za identifikaciju i pruža mu pomoć u radu.

Za svoj rad odgovoran je oficiru za identifikaciju, odnosno oficiru za obradu.

 

5) Rad spikera

 

120.- Spiker CVOJIN je odgovoran za tačnu, blagovremenu i potpunu predaju podataka formacija obradjenih u CVOJIN.

Radno mesto spikera nalazi se za pokazivačem. Podatke predaje direktno sa pokazivača ili sa VSP, zavisno od organizacije rada. Podatke predaje u kodu VOJ, na isti način kao i pri predaji klasičnim načinom rada.

Za svoj rad odgovoran je oficiru za obradu podataka, odnosno načelniku GBR.

 

6)  Rad crtača tragova

 

121.- Crtači tragova su odgovorni za pravilno, blagovremeno i verodostojno vodjenje putanje formacija i za upisivanje ostalih podataka na VSP.

Radno mesto crtača tragova je pozadi VSP i u stalnom su kontaktu sa spikerom centra ili operatorima praćenja, zavisno čije podatke crtaju.

Način rada crtača isti je kao i pri klasičnom načinu rada. Za svoj rad odgovorni su oficiru za obradu podataka, odnosno NGBR.

 

7) Rad zapisničara - crtača tragova letova

 

122.- Radno mesto zapisničara - crtača tragova razmešta se tako da ima potpuni pregled situacije u vazduhu i da može podatke praćenja da unosi u dnevnik i po potrebi ucrta marš-rutu na karti, radi kasnije analize i dokumentacije.

 

8) Rad glavnog oficira za navodjenje

 

123.- Glavni oficir za navodjenje je stručno lice obučeno za navodjenje LA automatizovanim sistemom AS-70 i klasično, i odgovoran je za:

- pravilnu i blagovremenu raspodelu zadataka navodjenja oficirima za navodjenje u CVOJIN i u četama direktno uvezanim na CVOJIN;

- kontrolu primene uputstava za sadejstvo od strane OZN pri navodjenju LA kada dejstva LA i RJ PVO dejstvuju u zajedničkim zonama i u susednim zonama VOJIN;

- izveštavanje nadležnih Operativnih centara o rezultatima navodjenja;

- unošenje u računar podataka o stanju LA, aerodroma i meteorološke situacije;

- ažuriranje podataka o tipu, vrsti, naoružanju, gorivu za lovce koji baziraju na aerodromima sa kojih se navode. Za izvršenje navedenih zadataka glavni oficir za navodjenje ima sledeće dužnosti:

- po dobijanju zadatka navodjenja od nadležnog operativnog centra, prvo vrši probno presretanje i ustanovljava da li dotični lovac u toj konfiguraciji (varijanti) ima uslova i može li izvesti presretanje zadatog cilja. Ukoliko je rezultat probnog presretanja pozitivan, izdaje naredjenje OZN u centru da preuzme lovca i započne proces podizanja, navodjenja i presretanja cilja. Zadatak navodjenja može izdati i OZN u četi VOJIN koja poseduje uslove i mogućnosti navodjenja. Ukoliko je rezultat probnog presretanja negativan, utvrdjuje razloge, izveštava o tome nadležni centar i očekuje novi zadatak;

- prati stanje aerodroma, lovaca na njima i stanje meteorološke situacije. Unosi u sistem sve izmene u stanju i naoružanju LA i priprema uslove za probno i realno presretanje;

- prati stanje i ispravnost sistema veza zemlja-vazduh i odredjuje način rada i način predaje podataka;

- prima zadatke navodjenja LA i obezbedjenja borbenih dejstava ostalih snaga RV i PVO u zoni CVOJIN i izveštava NGBR i pretpostavljeni operativni centar o rezultatima;

- u neposrednoj je vezi sa OC lap i sinhronizuje i usaglašava svoj rad sa zadacima lap. U neposrednoj je vezi sa OZN u CVOJIN i sa OZN u potčinjenim CVOJIN i pruža im pomoć u navodjenju i sadejstvu;

- pruža pomoć oficiru za identifikaciju u identifikaciji formacija;

- reguliše rad OZN i predlaže rešenje navodjenja LA i obezbedjenje borbenih dejstava snaga RV i PVO u uslovima delimično ili potpuno narušenog automatizovanog sistema.

Za svoj rad odgovoran je NGBR.

 

9)  Rad oficira za navodjenje u centru VOJIN

 

124.- Centar VOJIN automatizovan sistemom AS-70 omogućava normalan rad za tri oficira za navodjenje, a, po potrebi, mogući je i veći broj. Radna mesta OZN nalaze se za pokazivačima sistema. U slučaju otkaza automatizovanih sistema predaje podataka iz čVOJIN, moguće je i klasično navodjenje pomoću sirove slike lokalnog radara koja se prima i prikazuje u centru uz prijem podataka visine glasom iz čVOJIN. Pored automatizovanog navodjenja LA, OZN u CVOJIN vrši i druga obezbedjenja borbenih dejstava snaga RV i PVO, kao usmeravanje i vodjenje LBA, pružanje navigacijske pomoći posadama vazduhoplova i dr. Te zadatke OZN vrši, na osnovu situacije u vuzduhu, na panoramskim pokazivačima sistema, a komande izdaje glasom.

Automatizovano navodjenje započinje čim se dobije zadatak glavnog OZN. Oficir za navodjenje vrši ponovo probno presretanje odredjenog lovca na zadati cilj radi odredjivanja momenta podizanja i tačke susreta i da bi izabrao optimalni profil presretanja.

Nakon probnog presretanja počinje proces podizanja, navodjenja, presretanja i povratka lovca na aerodrom.

Predaja komandi navodjenja može se vršiti automatizovano i glasom, zavisno da li su sistem i avion opremljeni uredjajima za automatizovanu primopredaju podataka. Pri automatizovanoj predaji podataka moguć je prelazak na predaju podataka glasom, i obratno.

U procesu navodjenja OZN je u direktnom kontaktu sa operatorom praćenja tog cilja i operatorom visine, od kojih zahteva precizno praćenje cilja i lovca i blagovremeno ažuriranje podataka.

Za svoj rad je neposredno odgovoran glavnom oficiru za navodjenje, odnosno  NGBR.

125.-  Grupa za komandovanje i upravljanje i grupa za održavanje izvršavaju zadatke prema odredbama tač. 14-25.i 39-42. ovog uputstva.

126.-  Načelnik GBR dužan je da pre prijema dužnosti proveri osposobljenost članova borbene smene za vršenje borbenog zadatka i da neosposobljene odstrani iz grupe za borbeni rad.

 

5.- DOKUMENTACIJA CENTARA VOJIN

 

127.- Načelnik GBR vodi sledeća dokumenta:

- Plan rada jedinica  VOJIN;

- Kartu razmeštaja i mogućnosti jedinica VOJIN;

- Pojedinačne šeme praktičnih i teoretskih mogućnosti svake jedinice VOJIN sa šemama stalnih odraza i uglovima zaklona;

- Mogućnosti navodjenja jedinica VOJIN;

- Uputstvo za uzbunjivanje i prelazak u više stepene borbene gotovosti sa normama za svaku jedinicu VOJIN;

- Razgovornik VOJIN;

- Dokumenta po vezi;

- Plan fizičkog obezbedjenja i odbrane objekta i plan PPZ;

- Uputstvo o postupcima pri povredi vazdušnog prostora;

- Pregled borbenih smena u jedinicama VOJIN;

- Radnu listu borbene smene;

- Taktičko-tehničke mogućnosti RRS i TSv;

-  Uputstvo operativnog rada u uslovima EO i primena mera zaštite od EO;

- Knjigu ispravnosti i prekida rada RRS i TSv po jedinicama;

- Plan  nedeljnih tehničkih pregleda u jedinicama VOJIN;

- Knjigu povrede vazdušnog prostora;

- Dnevnik navodjenja jedinica VOJIN,

128.- Oficir za obradu podataka vodi sledeća dokumenta:

- Taktičko-tehničke mogućnosti RRS i TSv;

- Uputstvo o radu borbenih smena centara, četa, vodova VOJIN;

- Uputstvo operativne upotrebe sistema,

129.- Oficir za identifikaciju vodi sledeća dokumenta:

- Kartu praktičnih i teoretskih mogućnosti osmatranja jedinica VOJIN sa ulazno-izlaznim vazdušnim putevima i kodom VOJ;

- Uputstvo o operativnoj upotrebi primopredaje podataka.

130.-  Oficir za navodjenje vodi sledeća dokumenta:

- Kartu praktičnih mogućnosti osmatranja i navodjenja jedinica VOJIN;

- Taktičko-tehničke mogućnosti RRS i TSv;

- Uputstvo o operativnoj upotrebi sistema;

- Taktičko-tehničke  mogućnosti aviona u naoružanju našeg RV i PVO;

- Taktičko-tehničke karakteristike aviona u naoružanju susednih zemalja;

- Uputstvo za rad OZN u uslovima klasičnog navodjenja, automatizovanog navodjenja i u uslovima EO;

- Taktičko-tehničke mogućnosti raketnih sistema raketnih jedinica PVO susednih zemalja;

- Uputstvo o sadejstvu LA i RJ PVO pri dejstvu u zajedničkoj zoni.

 

 

<<< prethodna stranica

slijedeća stranica >>>